Arhiva Levackih Vesti

| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | Next
Page 1 of 3

Skupština opštine Rekovac 20-6-2006

Seljaci gube strpljenje, krče malinjake

Rekovac - Proizvođači malina u Levcu, poznatom voćarskom kraju u centralnoj Srbiji, nisu zadovoljni otkupnom cenom malina. Oni svoje nezadovoljstvo izražavaju krčenjem malinjaka, izjavio je načelnik Odeljenja poljoprivrede SO Rekovac Predrag Đorđević. - Samo pre dve godine u levčkom kraju je bilo 150 hektara pod malinom, sada je ispod 100 hektara. Nema nikakve sumnje da je cena razlog - precizirao je Đorđević.
- "Otkupna cena malina se ne menja poslednjih pet do šest godina i kreće se od 30 do 50 dinara, kolika je najavljena i za ovu godinu, cene proizvodnje rastu i poljoprivrednici gube strpljenje. Oni koji još imaju malinjake nadaju se boljim vremenima - kaže Đorđević, dodajući da je ovogodišnji rod malina u ovom kraju solidan i po prinosu i kvalitetu.
- Slična situacija je i sa kupinama, koja je bila zasađena na 400, a sada je ima oko 350 hektara. Ove godine je kupina u ravničarskom delu potpuno izmrzla, a u planinskom delu rod je stabilan. Proizvođači kupina očekuju ove godine višu cenu, ne zbog toga što su površine smanjene i kupina izmrzla ovde u Levču, već je takva situacija u celoj Srbiji, a kako čujem i u drugim zemljama, Poljskoj, Bugarsko, koje su nam konkurencija - kaže Đorđević.

Donacija Evropske agencije za rekonstrukciju 17-6-2006

Mini sušara za Rekovac

Rekovac - Udruženje voćara iz Oparića kod Rekovca dobiće do jeseni mini sušaru, kapaciteta 500 kilograma voća dnevno, čiju nabavku finansira Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj, potvrdio je juče načelnik Odeljenja poljoprivrede Skupštine opštine Rekovac Predrag Đorđević. - Sušaru je projektovao Mašinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, a vrednost joj je 5.000 evra - dodao je on.
- Reč je o mini pokretnoj sušari, prilagodljivoj individualnim domaćinstvima, a zamisao je da kruži od voćara do voćara - rekao je Đorđević.
Opština Rekovac je jedina nerazvijena opština u Pomoravskom okrugu, sa oko 13.000 stanovnika u 32 naselja i izrazito je poljoprivredna. Samo pod šljivom ima 2.500 hektara. - Uz donaciju Evropske agencije za razvoj voćarima, pomoć je stigla i ovdašnjim uzgajivačima stoke od ACDI VOCE - 40 junica i 5.000 dolara za rad i opremu matične službe - kaže Đorđević.

Deset žena iz rekovačke opštine obučavaju se za novo zanimanje 31-5-2006

Pomoć starim domaćinstvima

Kad bude zaživelo, stari i napušteni Rekovčani neće morati da brinu ko će im pomagati u kući

REKOVAC - Deset žena iz rekovačke opštine obučava se za novo zanimanje - gerontodomaćice na selu. Teorijska obuka, u okviru koje su polaznice sticale znanja od lekara, psihologa i nutricioniste, završena je. U toku je šestomesečna praktična obuka koju svaka od njih obavlja u staračkim domaćinstvima svog rodnog sela. Kada ovo zanimanje bude zaživelo, stari Rekovčani o kojima nema ko da brine, moći će da ih unajme da im pomažu u kućnim poslovima.

- Reč je o programu "Input socijalno preduzetništvo", kojim je obuhvaćeno deset mlađih žena sa dvoje i više dece iz isključivo poljoprivrednih domaćinstava. Najzanimljivija je praktična obuka koja se realizuje u 20 staračkih domaćinstava. Te porodice igraju ulogu poslodavaca. Inače, korisnice ovog programa oktobra će polagati završni ispit na Narodnom univerzitetu u Jagodini. One koje ga polože dobiće zvanje gerontodomaćice negovateljice na selu - precizira Dobrica Gazdić, sekretar Crvenog krsta u Rekovcu.


		FINANSIJER EVROPSKA UNIJA Inače, program rekovačkog Crvenog krsta jedini je u Šumadiji i Pomoravlju koji se realizuje u okviru programa "Društveno-ekonomski razvoj". Finansijer je Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju.

Po završetku obuke, biće formiran mini-gerontodomaćički centar sa listom usluga koje će se pružati. Oni koji gerontodomaćice ne moraju da angažuju svakog meseca, moći će da ih unajme i na nekoliko sati.

Jedna od budućih gerontodomaćica je Jelena Todorović, koju smo zatekli u domu osamdesetjednogodišnjeg Milosava Mihajlovića iz Sibnice. Pored njega, ona se brine i o devedesetogodišnjem nepokretnom Miši Jovanoviću iz istog sela.

- Jednog dana pomažem jednom dedi, a drugog dana drugom. Kuvam im ručak i čistim kuću. Ali, obiđem ih i kada je dan da pomažem onom drugom. Donesem im hleb i pitam im šta im treba za sutra. Obilazim ih i vikendom, iako to nije u sklopu radnog vremena. Nekada im je dovoljno samo da ih pitaš kako su - kaže Jelena koja je zadovoljna nadoknadom od 1,80 evra po satu angažovanja.

- Nema para kojima bi mogla da se plati ova pomoć. Najteže mi je bilo da čistim kuću i spremam jelo. Ostao sam sam, jer moj sin Slobodan živi u Arilju, ćerka Kata u Vrnjačkoj Banji, a supruga Milka umrla je pre 15 godina. Krećem se sa dve močuge, ali ne izlazim iz avlije. Ruke mi se suše, noge me izdaju. Niko mi do sada nije dolazio. Ništa nije teže nego kad si sam u samici. Sad više nisam sam - zadovoljno se osmehuje deda Milosav.

Donacijom iz Amerike obnovljen most u Vukmanovcu 12-5-2006

Žikini dolari spas za celo selo

Žika Stevanović, koji živi u Čikagu, inače rodom iz ovog sela, uložio je 1,6 miliona dinara i spasao svoje zemljake da se više ne muče kad krenu na seosko groblje

REKOVAC - Kolski most, koji selo Vukmanovac povezuje s grobljem i njivama, juče je otvoren za saobraćaj. NJegova nosivost je 40 tona, dužina 20 metara, a meštanima sela je od neprocenjive vrednosti jer više ne moraju da pešače više od kilometra da bi stigli do groblja.

Tako bi ostalo do daljnjeg da u pomoć nije pritekao Žika Stevanović, rodom iz ovog sela, koji živi i u Čikagu. On je uložio milion i šeststo hiljada dinara, a opština je za kameni tampon kojim je napravljen nasip izdvojila milion dinara.


		OBUZDALI DULENKU LJubiša Stanojević, šef gradilišta na mostu ispred "Biro-inženjeringa" iz Jagodine, izvođača radova, potvrđuje da su meštani Vukmanovca rešili vekovni problem. - Most je otvoren za saobraćaj, ali ćemo gaj oš malo doraditi jer reka Dulenka spada u one s veoma čudnom ćudi. Vrlo je brza i specifična, pa često zna da poplavi. Ali, pošto smo sve uradili po projektu, nadam se da neće biti problema - dodaje Stanojević.

- Pešački most, kojim smo do sada prolazili, star je više od sto godina i neprestano smo morali da ga popravljamo. Osim toga, kad voda nadođe, nismo mogli traktorima da odemo do njiva. Letina je zbog toga često stradala jer nismo mogli na vreme da obrađujemo zemlju - dodaje Radovan Stevanović, predsednik Mesne zajednice Vukmanovac.

Laknulo im je i zbog odlaska na seosko groblje.

- Kad nekoga sahranjujemo, mi iz pratnje išli smo preko pešačkog mosta, a mrtvaca je prevozio traktor preko reke. Ali, kad Dulenka nadođe, morali smo kovčeg da prenosimo na rukama - žali se Božica Dimitrijević, čija je njiva baš ispod mosta.

Kaže da je novi most mnogo stabilniji.
- Posle onih obilnih kiša nismo smeli da prelazimo preko pešačkog mosta jer je nesiguran. Zato sam dala ar i po od svoje njive samo da bi novi bio sagrađen - priča Božica.

Ni Jovan Stevanović ne krije radost.
- Znači nam mnogo za selo. Više puta se dešavalo da voda odnese most. Onda smo gazili po reci i mučili se. Ali, mesna zajednica nije imala para za jednu ovakvu investiciju - kaže Jovan.

U Rekovcu otvoren pogon za reciklažu 9-5-2006
Sirovina na sve strane

Rekovac - U Rekovcu, opštini u Pomoravskom okrugu sa oko 14.000 stanovnika, Predrag Radojčić, u okviru svoje firme Metal Radojčić, otvorio je pogon za skupljanje i sortiranje sekundarnih sirovina kojih ima na pretek i svuda - najviše plastičnih (pet) flaša. Za otvaranje pogona dobio je kredit od Fonda za razvoj srpske Vlade u iznosu 2.000.000 dinara, na pet godina, sa grejs periodom od godinu dana i zaposlio četiri radnika sa evidencije Nacionalne službe zapošljavanja.
- U Rekovcu i okolini sekundarnih sirovina ima na svakom koraku, građani ih nekontrolisano bacaju. Mesečno ćemo nemačkom kupcu firme Šolc u Beogradu isporučiti deset tona u balama presovane pet ambalaže po ceni od 200 evra za tonu - kaže Radojčić.
On je napomenuo da je mašinu za reciklažu i presovanje pet ambalaže i kamion sa "utovarnom rukom" za prevoz sirovina kupio sredstvima kredita. Radojčićevo preduzeće sakuplja i staro gvožđe, uključujući i stare odbačene automobile, te Šolcu mesečno isporuči oko 100 tona, a sakuplja i staklo, papir i drugo.
- Korist je velika, pre svega za prirodnu okolinu - ističe Radojičić, uz napomenu da posao želi da proširi na svih šest opština Pomoravskog okruga, gde bi postavio kontejnere za plastičnu ambalažu kao što je ovih dana učinio u Rekovcu,.
Radojčić ima nameru da gradi novu halu površine oko 1.000 kvadratnih metara i kupi nove mašine i kamione. Konkurisaće, kako kaže, za novi kredit od oko 20.000 evra.