Da ljude ne spajaju
samo prijateljstva ili ljubavi pokazuje i primer od devetoro ljudi iz
Rekovca koji su u roku od petnaest godine svi do jednoga operisali kamen
u bubregu.
U rekovačkoj mali kod crkve u ulicama Sv. Romana i Francuska žive ljudi
koje spaja nešto krajnje neobično po čemu se mogu nabrojati na prste ne
samo u Srbiji nego i u svetu.
Njih spaja ista bolest, posle koje su svi morali da odu pod nož i da se
podvrgnu hiruškom zahvatu u nadi da spasu svoje živote, jer su uglavnom
svi bili u kritičnom stanju. U ekipi po ,, kamenu,, su : Živomir
Marković – Žola (70), Vula Vulović (77), Miladin Vukomanović (72),
Mirjana Simić, Marinković Olivera, Ružica Ilić (68) i još tri osobe koje
nisu htele da daju komentare i svoja imena za naš list. Prvi u redu koji
je nam je dotančina ispričao svoju priču, koja je ujedno bila i najduža,
bio je Živomir Marković.
-Evo, ovde kod nas, u našoj ulici, prvi sam ja bio koji je operisao
kamen u bubregu. Tačno se sećam svih detalja moje životne krize kada mi
je martovskih dana 1987. godine život visio o koncu. Krajem aprila iste
te godine osetio sam neverovatne bolove u predelu leđa. Mislio sam da
nije možda od promaje pa sam sačekao da prođe još koji dan. Bol je
postao nepodnošljiv, to su bile Tantalove muke i bolovi koje sam ja
doživeo a i preživeo. Otišao sam ja tih dana kod lekara tu u Dom
zdravlja u Rekovcu. Posle pregleda u rekovačkoj ambulanti zaklučeno je
kao da sam ja oboleo od bufalo čira, oni ne zovu samo čir na želucu,
kasnije se ispostavilo da ja čir nisam ni imao. Neki dan sam pio mastiku,
neku rakiju sa dodacima od raznih trava ali ni to mi nije pomoglo.Ja
samo ujutru odmah u ambulantu primio injekciju. Popodne tog dana sam
uzeo uput da idem za Jagodinu u bolnicu. Kad sam ja otišao Jagodinu
njima je sve bilo jasno. Bio sam u kritičnoj situaciji, tako da je bila
neophodna hitna operacija. 4.marta 1987. godine su me operisali u
Jagodini. Operacija je trajala sat i po vremena. Izvadili su mi kamen
gde se ispostavilo da je bio osam santimetra dug i težak pedeset grama.
Napravili su mi na stomaku ogroman rez koji me ponekad kad će vreme
obavezno zasvrbi. Na kraju se sve srećno završilo, ostao sam živ –
priseća se Živomir Marković tih trenutaka.
Živomir Marković Žola i dan – danas u crvenoj kutici u svom ormanu čuva
kamen koji mu je izvađen iz bubrega pre dvadeset i jednu godinu, kako on
kaže:- Da me podseti kad me nešto boli, da uvek postoji još veći bol
koji sam prebrodio.
Drugi u redu obolelih od ,, kamena ,, ali i uspešno operisanih bio je
Vula Vulović, naroavno, iz iste ulice kao i već prethodno nabrojani.
-Operisao sam se 1993. godine u ćuprijskoj bolnici. Imao sam velike
bolove, koje sam veoma teško podnosio. Pošto sam se obratio lekaru oni
su mi dali da pijem lekove koji se nisu dobro rastvarali. Te lekove koje
sam uzimao nisu mogli da se izbace napolje. Otišao sam odmah na urološko
u Čupriju da se operišem. Kod mene je to bilo kritično. Život mi je
spasio dr Milan Veljković koji je bio dobar doktor i čovek. Evo, danas
posle ravno petnaest godina, koliko je prošlo od operacije, nemam baš
nikakvih problema, čak se osećam odlično – prepričava Vula Vulović jedan
od aktera iz ekipe po ,, kamenu,,.
Marinković Olivera (59) iz Rekovca operisala se pre sedam godina tačnije
2001. godine u Beogradu. I ona kaže da je imala nenormalne bolove ali da
lekari nisu uspeli da joj otrkiju uzrok bolesti. Tih dana preživljavala
je najgore trenutke u svom životu.
-Imala sam tad nenormalne bolove u predelu stomaka. Nisam mogla da gazim
koliki je to užas bio. Prvih dana kad je to primećeno, doktori su mi
rekli da mnogo brzo gubim rubin i odmah su posumnjali da nije možda
karcinom. Međutim, kad su me otvorili oni su izvadili devet kamička-
kratko dodaje ova osoba.
Među njima bio je Miladin Vukomanović koji je operisao kamen u žuči,
zatim Simić Mirjana, Ružica Vitić koji se rado sećaju tih dana kada su
bili operisani, postojala je još dve žene tu u komšiluku kojoj je puko
žuč ali ona umrla. Ti dani ostaće im urezani u sećanju. Kažu da ništa
gore i više ne boli nego kad proradi kamen u bubregu i bešici. Ovi ljudi
navode da nisu imali problema sa vodom u to vreme kada su obolevali, ali
veruju da ih je ipak igrom sudbine povezala ova bolest. Kako oni kažu:-
Nikako nije slučajanost što je baš grupa ljudi iz ovog kraja obolela od
iste bolesti. Poslednja operisana je pre sedam godina, pre toga je bila
operacija pre sedam godina, pitanje je da li će i ova godina biti za
nekog sudnja po pitanju kamena u bubregu. Da ne prizivamo zlo, neka
vreme pokaže da li će se tradicija nastaviti.
