REKOVAC-O Vuleti su
sačuvana brojna predanja i legende. Priča se da je hajdukovao još pre
Prvog srpskog ustanka, a 1815. godine da je bio kod čuvenog hrasta u
Takovu, gde je Miloš Obrenović pozvao narod na ustanak.
Jedini potomak, koji zna istoriju svog pretka Vulete, je Slavoljub
Vuletić – Slava (55). Ovaj čovek je jedini u selu koji se brini o ovom
monumentalnom zdanju za koga kaže da je od velike istorije vrednosti,
samo to narod ne zna.
Vuleta Milosavljević rođen je 1771. godine, a umro 1867. Posle očeve
pogibije Vuleta sa majkom i troje braće doseljava se sa Kosova oko 1778.
godine. Učestvuje u prvom i drugom srpskom ustanku. Odlikovan zlatnim
takovskim krstom i više drugih odlikovanja – priča Slava Vuletić.
Uvek je sa sobom nosio dve kubure sa kojim je i sahranjen. Bio je to
krupan čovek, visok rastom, prodornih zelenih očiju i bujnih crnih
brkova. Kad je došao u Belane, tada još nije postojao Ratković, za
Vuletu je odmah čuo i Bela Paša koji se nastanio u to vreme u Spasickoj
mali (današnji deo Rekovca). Bela Paša je pozvao Vuletu da mu pomogne
oko vuče vode iz Ratkovičkog potoka. Vuleta ga je bez pogovora poslušao
i otišao da izvrši naređenje. Kad mu je Vuleta doneo testiju pune vode,
Bela Paša mu je britko odgovorio:-Voda je vruća, moraću da te potkovem
ako se idući put ponovi isto-. Vuleta je zbog toga bio besan, ponovo je
otišao da mu zahvati vode ali je u nogavicu stavio nož. Istim nožem
Vuleta je ubio Bela Pašu. Po ovom događaju je mesto nazvano Belane.
Danas se selo zove Ratković a ovaj deo gde živimo mi što smo preci
Vuletini se i dan – danas naziva Belane – sa puno žara i nadahnuća o
ovome priča jedan od viđenijih ljudi u selu, Slavoljub Vuletić.
Slavoljub prepričava i događaj kada je Vuleta bio zatvaran u podrum od
strane hajduka, uz to govori kako je prosio mladu u selu Parcane s kojom
je posle imao tri sina koji su iza sebe ostavili potomstvo u selu
Ratković.
Bio je to izuzetno oštrovidan čovek. Nije borba na ovim prostorima nije
mogla da se odigra bez njega. Jedno vreme su ga zatvarali hajduci po
drvenim podrumima da ispitaju njegovu izdržljivost pred borbu. Nije ni
čudo što je doživeo tako duboku starost. Posle robovanja uvek je bio
prvi u vojevanjima. U četrdeset i petoj godini kad se vratio sa ustanka
kući majka mu je umrla. Kad je odlučio da se ženi Vuleta je već bio u
petoj deceniji života. Krenuo je sa četiri druga u selo Parcane nedaleko
od Trstenika. Sa sobom je poneo barut i jabuku. Stigoše oni ispred kuće
od svoje buduće mu supruge i poče proševina. Vuleta sede i na sto izvadi
jabuku i barut i reče joj da uzme šta hoće. Devojka pogleda oca i brata
i reče:-Bolje da ja jedna robujem, nego da vas moj otac sve pobije-.
Vuletina žena se zvala Pauna i bila je dvadeset godina mlađa od njega.
Živeli su u današnjem Ratkoviću i imali su tri sina, Andreu, Miloša i
još jednog sina kome se ne zna ime jer je umro po rođenju. Danas
Vuletini potomci nose prezime Vuletić.
Vuleta je sahranjen sa svoje dve kubure od kojih za života nije odvajao
ali i sa dva odlikovanja i to zlatnim odličijima, Karađorđevom zvezdom i
takovskim krstom.
Slavoljub Vuletić otrkiva misteriozno pojavljivanje crvene boje na
isklesanim slovima na Vuletinom spomeniku.
-1991. godine došli su njegovi unuci a moji stričevi, Vuletić Siniša-
elek.ing. i Vuletić Dragiša. Kad su oni zagrebali po onim isklesanim
crkvenoslovenskim slovima ispod slova se pojavila jarko crvena boja
nalik na krv. Povodom toga iste godine oni su doveli eksperta za
crkvenoslovenski jezik iz Dubrovnika da otrkije zbog čega se to pojava
dešava. Međutim, ni on nije mogao da otkije ovu misteriju kaže Slava.
Grob je saniran 1992. godine. Slava je sa osmoricom rođaka kopao do
Vuletinog sanduka. Kad su otkopali do samog sanduka daske su bile
potpuno zdrave. Slava, Perica i Stevan su hteli da otvore i sanduk da
vide da li je Vuleta stvarno bio visok i krupan čovek ali to nije dao
Siniša Vuletić. Kad su ga upitali zašto da ne otvaraju sanduk, on im
odgovorio:- Neka to ostane moja tajna!-Pošto je on bio najstariji i
pošto se njegova reč dosta slušala sanduk nije otvoren. Sumnja se da je
Dragić Vuletić uzeo zlatni takovski krst. Po Slavinim rečima prodajom
tog krsta Dragić je kupio kuću u Kruševcu gde mu sada živi unuka. Njih
je pratila kletva da nemaju dece i kuća se pre desetak godina potpuno
ugasila.
Slavoljub Vuletić je priča da su dolazili slikari naivci iz Novog Sada
ali da nisu umeli da okriju misteriju crvene boje.
- Niko mi nije objasnio zbog čega se javlja crvena boja na spomeniku
pošto se zagrebe po slovima – kaže Slavoljub.
Slavoljub je pre mesec dana imao razgovor sa ekspertima u vezi ponovne
restauracije spomenika.
-Traže mi dosta novca ali ipak biću istrajan u tome da otkrijem ovu
misteriju do kraja svog života, možda mi predak šalje neku tajnu poruku,
ko zna.
