REKOVAC- U selu
Ratković kod Rekovca nalazi se monumentalno zdanje koje datira iz doba
Rimljana. Ovaj spomenik kulture pravi je rariret za koji retko ko zna u
Levču. U to vreme Ratković je bio pod vodom, ličio je na pravo prirodno
jezero. Neophodno je bilo isrpeti svu vodu iz ovog plavnog podnožja kako
bi narod mogao normalno da živi i radi na svojim imanjima.
I danas se može uočiti tesnaci koji su danas u obliku male klisure gde
se radilo. Rimljani su okupljali narod tj. robove koji su morali da rade
dan i noć kako bi iscrpeli svu vodu koja se nalazila na ovom lokalitetu.
Vodili su ih u tesnace i tamo su crpeli vodu do iznemoglosti – priča
Slavoljub Vuletić iz Ratkovića.
U današnjem ratkovičkom potezu zvanom Belane na brdašcetu nalaze se
kamene ploče i male stene koje predstavljaju ostatke rimskog groblja.
- Sa početka devetnaestog veka meštani Belana su se prosto rečeno ,,
igrali,, sa ovim spomenicima. Narod je tada bio neuk i nisu podavili
značaja ovom lokalitetu, za koji ja izričito tvrdim da je od velike
istorijske vrednosti. Za ovaj lokalitet ima jedan istiniti događaj koji
se prepričava u narodu. Seljaci ne znajući vrednost kamenja uzimali su
fino obrađene skulpture da prave male mostove kojim bi prelazili
volovima i konjima. Meštanin Belana, Milivoje Mladenović, po rečima mog
dede, je 1911. godine napravio od tog kamenja most. Kad je prvi put
prešao preko mosta preturio krave i kola i survao se u ambis. Tom
prilikom je polomio obe noge. Posle njegovom nerećenog slučaja niko u
selu nije godinama smeo da priđe ovim kamenim skulpturama za koje se
veruje da imaju neku čudnu moć- priča u zanosu Slavoljub.
Čuvši priče o rimskom groblju, put sela Ratkovića krenuli su mnogi
nepoznati ali i lažni istraživači. Jedan čiča kojem se ne zna ime jedini
je na ovom lokalitetu
našao prsten od ruskog srebra. Posle toga 1970. godine dolazili sa
arheološkog
fakulteta, barem su se tako predstavili da istražuju ovo podneblje.Neke
od njih devedesetih godina jurila je policija po ratkovičkom brdu.
1987. godine dolazili su nepoznati mladići lažno se prestavivši da iz
kragujevčakog istraživačkog društva. Te noći po dolasku preturali su
onom kamenju. Razbijali su stene kopali i sve su to činili u nadi da će
pronaći skriveno blago za koje se i danas misli da postoji, samo ga još
niko nije našao. Neko iz sela ih je provalio da su obični šalabajzeri i
odmah to veče zvao policiju jer je buka uznemiravala seljake. Policija
je došla po pozivu i jurila je lažne arheologe po brdu ali ih nije
uhvatila – kaže Slavoljub pokazivavši nam mesto gde su grobovi.
Ostaje da se vidi da li će neko od nadležnih obratiti pažnju na ovo
mesto i dovesti arheologe da ispitaju dotančina ovo monumentalno zdanje
koje je verovatno od velikog istorijskog značaja za Levač.
