Levacke Price

Potomci Nikole Novakovića, koji je ubio Karađorđa, iz generacije u generaciju trpe kletvu koju im je izrekao voždov sin knez Aleksandar Karađorđević

REKOVAC - Nasred groblja u Opariću stoji od davnina neobeležen kameni krst. Uvek je s proleća obrastao u korov, a zimi, kad sneg napada kao ovih proteklih dana, viri iz trnja, do njega puta nema. Meštani ga zaobilaze, znaju čiji je, ali ćute, nerado govori o ubici Karađorđa, Đorđa Petrovića, vožda Prvog srpskog ustanka. U Opariću svi znaju da je Karađorđe iz Hotina, u Rusiji, gde je živeo kao emigrant, tajno krenuo u Srbiju.

Karađorđe

Knez Aleksandar

Povezao se s grčkim heteristima (tajnom družinom) i sa svojim pisarom Naumom, odmah po dolasku u Srbiju, uputio se svome nekadašnjem kumu i vojvodi Vujici Vulićeviću, komandantu Smederevske nahije u Prvom srpskom ustanku. Oparićani znaju da ga je Vujica izdao, prihvatio je nalog Miloša Obrenovića da Karađorđa mora odmah ubiti, obezglaviti. Taj povereni posao uradio je Vujičin momak Nikola Novaković.

Karađorđe je, sklonjen u Radovanjskom lugu, uzalud čekao Miloša da s viđenijim ljudima Srbije dođe na dogovor. Ali, u osvit zore, 13. jula 1817. godine, tek što je Karađorđe zaspao, jer su ga tokom noći morile crne slutnje, a pisar Naum naspavan ustao i s čuturicom otišao do izvora po vodu, u kolibu ulazi Nikola Novaković. U rukama drži veliku, dobro naoštrenu sekiru za tesanje. Raskoračivši se, snažnim zamahom zariva je u voždove grudi. Usmrtio ga je sa još dva snažna udarca. U isto vreme kod izvora likvidiran je i pisar Naum.

Za učinjeno nedelo Miloš Obrenović sklanja svog ubicu u udaljeni Levač. U selu Oparić, koje se nalazi na putu od Belušića prema Kaleniću, kupuje mu plac i kuću i tamo ga nastanjuje. U Opariću u to vreme o pridošlici niko ništa nije znao, niti je mogao naslutiti da je to ubica Đorđa Petrovića, osnivača dinastije Karađorđević. Njegov mračni pogled i osiono ponašanje nisu bili preporuka za ljubopitljivost o njegovoj prošlosti. Živeo je on tako, usamljen, imao porodicu i dosta novca.

Prolazile su decenije, sve do 1851. godine, kad je đavo došao po svoje. Jednog dana, dok se vraćao iz Kruševca, jašući na konju poče prelaziti preko starog jasičkog mosta. Ali, pod teretom konja i jahača daske na mostu popustiše i Karađorđev ubica strmoglavi se u mutnu Zapadnu Moravu, brza voda ponese ga pravo na vodenicu, gde ga samle vodenički točak.

		Bez muških potomaka Meštani Oparića ne žele da govore mnogo o ukletim Novakovićima. Ipak, Nataša Lazić iz Oparića, pesnik i istraživač ovog kraja, poslovni sekretar predsednika opštine Rekovac, javno demantuje one medije koji su objavili da je Nikola Novaković iz Oparića. - Po nalogu Miloša Obrenovića on je doseljen u Oparić, nametnut Oparićanima. Njegov grob nema ni imena ni prezimena. U Opariću živi peta generacija Nikolinih potomaka - bez muške dece. Mi se pitamo da li se to ostvaruje kneževa kletva - kaže Nataša Lazić.

Nikolu Novakovića sahraniše u Opariću, podigoše mu veliki kameni krst, s uklesanim podacima o pokojniku. Kad Oparićani saznaše o kome je reč, stadoše većati da mu kosti izbace iz groblja. Ipak, zbog mišljenja manjine da je greh mrtvima mir kvariti, saglasiše se da mu sa nadgrobnog krsta izbrišu ime, a telo da ostane tu gde jeste. Naravno, ćutanje je ostalo, kako zbog sramote da voždov ubica počiva među njima tako i iz straha od likvidacije njegove nedužne porodice.

Ali, kada je knez Aleksandar, Karađorđev sin, došao u Levač i tražio da vidi porodicu Nikole Novakovića, svi su u Opariću negirali da ona živi u ovom kraju. Pošto nije mogao dobiti odgovor, knez Aleksandar je u porti kalenićkog manastira izrekao kletvu da "ako je nema, dabogda i da je nema"!

Meštani Oparića s kojima smo razgovarali kažu da je ovo tamna mrlja oparićke istorije. Nikolini potomci ne nose više prezime Novaković. Od ubistva vožda Karađorđa, svaka porodica ima po jednog člana koji je hendikepiran ili ima neki nedostatak. Muška deca više se ne rađaju...