REKOVAC - Opštinska uprava u Rekovcu ukinula je dopunsku porodičnu invalidninu Jovanki Ostojić, majci padobranca Gorana Ostojića koji je poginuo na Kosovu. Invalidnina je ukinuta na osnovu Uredbe koju je nedavno donela Vlada Srbije. Majka Jovanka u razgovoru za Kurir priča kako je žalbu na tu sramnu odluku poslala "glavnim ljudima u zemlji", trojici predsednika: Borisu Tadiću, Vojislavu Koštunici, Predragu Markoviću, kao i Slobodanu Laloviću, ministru za rad i zapošljavanje.

- Bravo, državo! Kad si mi sina uzela i bacila na granicu u vatru pakla da te čuva od belosvetskih protuva znala si da je to njegova patriotska dužnost. Sad ne znaš šta je tvoja dužnost i obaveza, kad si mi ga u sanduku vratila kao heroja... - napisala je Jovanka, učiteljica u penziji, ističući da je posmrtna invalidnina njeno "moralno sredstvo za život".

Uvredilo je majku Jovanku to što prvi ljudi u državi ne poštuju žrtve, njihovu decu i porodice, ne boje se Boga i sebi obezbeđuju doživotnu egzistenciju u udobnoj fotelji.
- Ko će i kako maloletnu decu voditi kroz život, školovati, podizati da budu kao njihovi očevi, elita. Boga se ne bojite, nego ste udarili na osnovna prava boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca - navedeno je, takođe, u Jovankinom pismu.

		"Majka, a ne gospođa" Kucala je neutešna Jovanka na mnoga vrata tražeći istinu o pogibiji svog sina. Njegovi drugovi svedoče da je stradao zbog nestručne komande. Upali su u sačekušu zato što je neprijatelj čuo komandu upućenu našim vojnicima preko uređaja veze. Jednog dana, kako kaže, primili su je generali, među kojima i Vladimir Lazarević. - Strašno me zabolelo što mi se Lazarević obraćao sa gospođo. Rekla sam mu "ja sam ovde došla kao majka, a ne gospođa".

Njen sin Goran Ostojić, načelnik štaba slavne 63. padobranske brigade iz Niša, poginuo je na granici s Albanijom 28. jula 1998. godine pokušavajući da spase drugove specijalce koji su upali u zasedu NATO vojnika. Pogodio ga je rafal, ali je samo jedan metak našao put do njegovog srca.

- Imao je pancir. Metak je našao jedno jedino mesto: kroz ruku i grudni koš. Presekao aortu kao nož. Njegov najbolji drug Gile radio je obdukciju. Rekao mi je: "Majko, ako vam je lakše da znate, nije se ni trenutak mučio, odmah je umro - seća se Jovanka, koja je uvek strepela da "Gogija ne uhvate živog i muče".

Goran Ostojić posmrtno je unapređen u potpukovnika i odlikovan ordenom za hrabrost. Iza Gorana su ostali supruga Marina i sin Bogdan, koji žive u Nišu. U Jagodini i Rekovcu mnoge asocijacije i takmičenja nose ime Gorana Ostojića: osnovna škola, izviđački klub, ulica... Sestra od tetke Ljilja obožavala je svog najboljeg prijatelja - brata Gorana.

Kad je rodila sina, dala mu je njegovo ime u želji da i on bude po uzoru na ujaka, kome su se svi divili. Mladić je nedavno maturirao, a baki Jovanki poslao svoju fotografiju, na kojoj piše:
"Ja sam Goran i nikada neću zaboraviti čije ime nosim. Cilj je nedostižan, ali trudiću se!"